Poslednjih godina njen karakter se menja, ona postaje dominantni motiv na mnogim muralima, počinje da se svojom trodimenzionalnošću odvaja od dvodimenzionalne podloge i počinje da poprima karakter avanturiste. Džamutka na nekim muralima otkriva boju na drugima vatru pa polako počinjemo da otkrivamo njen karakter. Jer ime Džamutka potiče iz dijalekta iz južne Srbije i može značti mnogo različitih stvari, može biti psovka, može biti nešto veliko i zastrašujuće, može biti nesto nepoznato. Višeslojnost značenja njenog imena umetniku daje mogućnost da je osmisli u neočekivanom pravcu gde ona poprima mitološke elemente i može biti sve ili ništa od navedenog. Dodatni iskorak je to što je ona u svojoj svedenoj varijanti postala logo koji umetnik koristi umesto svog taga i koja verovatno mnogo rečitije opisuje ne samo svoj već i njegov karakter. Osim toga počela je da se otelotvoruje i biva u formi skulpture što je indicija da se ona kao simbol razvija u dva pravca. Prvi pravac je onaj u kome se odvaja od umetnika i postaje zasebni entitet, tu možemo pratiti njen lični razvoj gde ona postaje kompleksno stvorenje, prijatelj, a ne samo proizvod nečije mašte, gde kroz skulpturu dobija sopstveno telo. A drugi pravac je njena reintegracija sa samim umetnikom, gde se to što je ona postala vratilo nazad samom umetniku i obogatilo njegovu percepciju sveta. Džamutka je u svoj svojoj kompleksnosti postala sinonim za umetnikovu slobodu kreativnosti.“
Ljiljana Radošević